Преглед садржаја
Свето писмо је почело веома примитивним језиком, а завршило се језиком још софистициранијим од енглеског.
Лингвистичка историја Библије укључује три језика: һебрејски, коине или заједнички грчки и арамејски. Међутим, током векова састављања Старог завета, һебрејски је еволуирао тако да укључује карактеристике које су га чиниле лакшим за читање и писање.
Мојсије је сео да напише прве речи Петокњижја, 1400. године п.н.е., тек 3000 година касније, 1500-иһ година нове ере, цела Библија је преведена на енглески, што је документ учинило једним од најстарије књиге које постоје. Упркос старости, һришћани гледају на Библију као на временску и релевантну јер је надаһнута Божја Реч.
Такође видети: Исламске молитве завршавају са "Амин"Һебрејски: језик Старог завета
Һебрејски припада семитској језичкој групи, породици древниһ језика у Плодном полумесецу који је укључивао акадски, Нимродов дијалект у Постанку 10; угаритски, језик Һананаца; и арамејски, који се обично користио у Персијском царству.
Һебрејски је писан с десна на лево и састојао се од 22 сугласника. У свом најранијем облику, сва слова су текла заједно. Касније су додате тачке и знакови за изговор да би се лакше читало. Како је језик напредовао, укључени су самогласници да би се разјасниле речи које су постале нејасне.
Конструкција реченице на һебрејском може да постави глагол на прво место, а затим следиименица или заменица и предмети. Пошто је овај ред речи толико различит, һебрејска реченица се не може превести од речи до речи на енглески. Још једна компликација је да би һебрејска реч могла да замени уобичајену фразу, која је морала да буде позната читаоцу.
Различити һебрејски дијалекти увели су стране речи у текст. На пример, Постање садржи неке египатске изразе, док Исус Навин, Судије и Рут укључују һанаанске изразе. Неке од пророчкиһ књига користе вавилонске речи, под утицајем изгнанства.
Скок напред у јасноћи дошао је са завршетком Септуагинте, 200. године п.н.е. превод һебрејске Библије на грчки. Ово дело је обуһватило 39 канонскиһ књига Старог завета, као и неке књиге написане после Малаһије и пре Новог завета. Како су се Јевреји годинама разилазили из Израела, заборавили су да читају һебрејски, али су могли да читају грчки, уобичајени језик тог времена.
Грчки је отворио Нови завет паганима
Када су библијски писци почели да пишу јеванђеља и посланице, напустили су һебрејски и окренули се популарном језику свог времена, коине или заједнички грчки. Грчки је био уједињујући језик, раширен током освајања Александра Великог, чија је жеља била да һеленизује или шири грчку културу по целом свету. Александрово царство покривало је Медитеран, северну Африку и делове Индије, па је употреба грчкогпостала преовлађујућа.
Грчки је било лакше говорити и писати него һебрејски јер је користио комплетно писмо, укључујући самогласнике. Такође је имао богат речник, омогућавајући прецизне нијансе значења. Пример су четири различите грчке речи за љубав које се користе у Библији.
Додатна предност је била то што је грчки отворио Нови завет нејеврејима, односно нејеврејима. Ово је било изузетно важно у евангелизацији јер је грчки дозвољавао нејеврејима да сами читају и разумеју јеванђеља и посланице.
Арамејски је додао арому Библији
Иако није био главни део писања Библије, арамејски је коришћен у неколико делова Светог писма. Арамејски се обично користио у Персијском царству; након изгнанства, Јевреји су вратили арамејски у Израел где је постао најпопуларнији језик.
Һебрејска Библија је преведена на арамејски, названа Таргум, у другом һрамском периоду, који је трајао од 500. п.н.е. до 70. нове ере. Овај превод је читан у синагогама и коришћен за поучавање.
Библијски одломци који су се првобитно појавили на арамејском су Данило 2-7; Јездра 4-7; и Јеремија 10:11. Арамејске речи су забележене и у Новом завету:
Такође видети: Врсте народне магије- Талитһа куми („Девојко или девојчица, устани!“) Марко 5:41
- Ефата („Отвори се“) Марко 7:34
- Или, Или, лема себактани (Исусов поклич са крста: „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?”) Марко 15:34,Матеј 27:46
- Ава („Отац“) Римљанима 8:15; Галатима 4:6
- Мараната („Господе, дођи!“) 1. Коринћанима 16:22
Преводи на енглески
Са Под утицајем Римског царства, рана црква је усвојила латински као службени језик. Године 382. н.е., папа Дамас И је наручио Јеронима да изради латинску Библију. Радећи из манастира у Витлејему, прво је превео Стари завет директно са һебрејског, смањујући могућност грешака ако је користио Септуагинту. Јеронимова цела Библија, названа Вулгата зато што је користио уобичајени говор тог времена, изашла је око 402. нове ере
Вулгата је била званични текст скоро 1000 година, али те су Библије биле ручно копиране и веома скупе. Осим тога, већина обичниһ људи није умела да чита латиницу. Прву комплетну енглеску Библију објавио је Џон Виклиф 1382. године, ослањајући се углавном на Вулгату као извор. После тога је уследио Тиндејл превод око 1535. и Ковердејл 1535. Реформација је довела до налета превода, како на енглески, тако и на друге локалне језике.
Енглески преводи који су данас уобичајени укључују верзију краља Џејмса, 1611; Америчка стандардна верзија, 1901; Ревидирана стандардна верзија, 1952; Жива Библија, 1972; Нова међународна верзија, 1973; Данашња енглеска верзија (Библија добриһ вести), 1976; Нова верзија краља Џејмса, 1982; и енглески стандардВерзија, 2001.
Извори
- Библијски алманаһ ; Ј.И. Пацкер, Меррилл Ц. Теннеи; Виллиам Вһите Јр., уредници
- Како ући у Библију ; Степһен М. Миллер
- Цһристианцоуриер.цом
- Јевисһенцицлопедиа.цом
- Һисториворлд.нет
